Питања и одговори

  1. Шта је осигурани депозит?
      Осигурани депозит је динарско или девизно новчано потраживање депонента према банци које произлази из новчаног депозита, улога на штедњу, банкарског текућег рачуна или другог новчаног рачуна, као и било које друге привремене ситуације која настаје услед обављања редовних банкарских послова, а које осигурава Агенција у складу са важећим законским прописима.
  2. Чији депозити су осигурани?
      Осигурани су депозити следећих категорија депонената:
      • физичких лица,
      • предузетника,
      • микро правних лица,
      • малих правних лица и
      • средњих правних лица.
  3. Који депозити нису осигурани?
      Предмет осигурања депозита нису:
      • депозити правних или физичких лица повезаних са банком, у смислу закона којим се уређује пословање банака,
      • депозити који гласе на шифру или на доносиоца,
      • депозити настали као последица прања новца или финансирања тероризма,
      • депозити великих правних лица,
      • депозити државних органа и организација, органа аутономне покрајине или органа јединице локалне самоуправе,
      • депозити инвеститора, чија су средства заштићена у складу са законом којим се уређује тржиште капитала,
      • депозити који представљају уговорено средство обезбеђења, ако је износ потраживања банке према депоненту које је обезбеђено овим депозитом веће или једнако износу тог депозита,
      • депозити стечајних и ликвидационих маса;
  4. Које банке су обавезне да осигурају депозите и ко плаћа то осигурање?
      Све банке које имају дозволу за рад Народне банке Србије су обавезне да осигурају депозите као и да редовно плаћају премију осигурања. Само банке, не и депоненти, су обавезне да плаћају премију осигурања депозита. Загарантовано осигурање депозита је бесплатно за депоненте.
  5. Шта се дешава када се покрене стечајни или ликвидациони поступак над банком?
      Када надлежни суд донесе решење о покретању поступка стечаја или ликвидације над банком, Агенција ће у у року од 3 радна дана путем средстава јавног информисања и на својој интернет презентацији, обавестити депоненте о њиховим правима и обавезама, датуму започињања исплате осигураних износа, изабраној банци исплатиоцу и месту исплате осигураних износа. Сходно законским одредбама Агенција ће омогућити депонентима да располажу средствима депозита до осигураног износа у року од 7 радних дана од дана доношења решења надлежног суда о покретању стечајног односно ликвидационог поступка над банком.
  6. Како функционише осигурање депозита када се штеди у две банке?
      Уколико депонент има депонована средства у две банке, у случају престанка рада обе банке по основу покретања стечаја или ликвидације, депонент има право на заштиту по основу осигурања депозита до 50.000 евра положених у свакој од тих банака (максимално до 100.000 евра).
  7. Шта се дешава у случају спајања две банке у којима лице има депонована средства?
      Уколико је дошло до спајања две банке у којима је лице имало депонована средства, у новонасталој банци депонент има право на заштиту по основу осигурања депозита у износу до 50.000,00 евра.

      Пример: Депонент има потраживање по основу депозита у двема различитим банкама:
      У Банци А = 50.000 евра и у Банци Б = 40.000 евра.

      У случају престанка рада обе банке по основу покретања стечаја или ликвидације, депонент има право на заштиту до 50.000 евра положених у свакој од тих банака.

      У случају да се Банка А и Банка Б споје у једну банку - Банку АБ, заштита депонента би функционисала према следећем: Укупно потраживање у новој Банци АБ= 90.000 евра.

      Депонент има право на заштиту у случају престанка нове банке АБ по основу стечаја или ликвидације у износу 50.000 евра, док ће разлику од 40.000 евра потраживати из стечајне/ликвидационе масе банке преко надлежног суда.

  8. Да ли је потребно поднети захтев за исплату осигураног депозита?
      Да, депонент писмени захтев упућује банци исплатиоцу. Овај захтев садржи:
      1. У случају када је депонент физичко лице:
        • Ваше личне податке (име и презиме, датум и место рођења, улицу и број становања, јединствени матични број),
        • Број штедне књижице, текућег рачуна или уговора о орочавању,
        • укупну суму депозита коју потражујете и жељени начин исплате (у готовини / трансфер на други рачун )
      2. У случају када је депонент предузетник,микро, мало или средње правно лице:
        • податке о радњи тј. правном лицу (назив, адреса, матични број, порески идентификациони број),
        • број рачуна или уговора о орочавању
        • укупну суму депозита коју потражујете и начин исплате (трансфер на други рачун)

      Поред писменог захтева, потребно је доставити на увид уговор о поседовању текућег-динарског и/или девизног рачуна, штедног улога, штедну књижицу, решење о наслеђивању или други прописани документ, као и исправе за идентификацију.

  9. Где могу добити Захтев за исплату осигураног депозита?
      Захтев за исплату можете добити на свим исплатним местима банке исплатиоца.

      Пре сачињавања и подношења захтева за исплату, радник банке исплатиоца депоненту уручује преглед укупних потраживања депонента по основу депозита с утврђеним правом (износом) на осигурани износ депозита.

      Уколико је сагласан с обрачунатим износом за исплату, депонент на посебном обрасцу подноси захтев за исплату износа осигураног депозита до 50.000 евра, који банка исплатилац у име и за рачун Агенције треба да исплати депоненту. Захтев за исплату штампа радник банке исплатиоца на исплатном месту и уручује депоненту, односно овлашћеном лицу за депонента на потпис у смислу сагласности на износ који депонент потражује.

      Уколико није сагласан с висином или валутном структуром утврђеног права на исплату осигураног износа или ако сматра да то право није сагласно чињеничном стању, депонент подноси рекламацију.

  10. Резервација за нереализоване чекове
      У случају када депонент физичко лице има обавезу по основу нереализованих чекова потребно је да се прво раздужи на име обавезе за нереализоване чекове након чега се може наплатити по основу осигурања депозита у целости.
  11. Шта је то осигурани износ?
      Осигурани износ представља износ осигураног депозита до 50.000 евра по депоненту у банци, и то по основу следећих депозита:
      1. осигураних динарских депозита - у динарској противвредности по званичном средњем курсу динара према евру који важи на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком,
      2. осигураних девизних депозита положених у еврима,
      3. осигураних девизних депозита положених у осталим валутама (различитим од евра) - прерачунатих у евре, по курсу евра према свакој појединачној валути у којој су ти депозити положени, израчунатом на основу званичног средњег курса динара према евру и званичног средњег курса динара према тој валути, који важе на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком;
      Висина осигураног износа се утврђује на основу салда (стања) свих депозита тог депонента у банци на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком, укључујући и припадајућу уговорену камату обрачунату до тог дана.
  12. У којој ће валути бити исплаћен осигурани износ?
      За динарске депозите Агенција ће исплаћивати осигурани износ у динарима, а за девизне депозите у еврима и девизне депозите у осталим валутама (различитим од евра), осигурани износ се исплаћује у еврима. Осигурани износ за депозите у осталим валутама (различитим од евра), обрачунава се по курсу евра према одређеној валути, израчунатом на основу званичног средњег курса динара према евру и званичног средњег курса динара према тој валути који важе на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком. Ако депонент има депозите и у динарима и у девизама, Агенција, преко банке исплатиоца, исплаћује осигурани износ пропорционално према валутној структури укупних депозита депонента у банци у динарима и у девизама.
  13. Шта ако је укупно потраживање депонента веће од осигураног износа?
      Ако је укупно потраживање депонента веће од 50.000 евра у динарској противвредности, разлика се надокнађује у стечајном односно ликвидационом поступку. Пример: Укупни износ потраживања је 60.000 евра.

      Агенција у овом случају, у законски предвиђеном року, исплаћује депоненту износ од 50.000 евра. Ненаплаћени износ депозита (10.000) депонент потражује из стечајне односно ликвидационе масе банке, због чега подноси пријаву потрживања надлежном привредном суду (суд који води поступак стечаја/ликвидације над том банком).