Pitanja i odgovori

  1. Šta je osigurani depozit?
      Osigurani depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje deponenta prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa, kao i bilo koje druge privremene situacije koja nastaje usled obavljanja redovnih bankarskih poslova, a koje osigurava Agencija u skladu sa važećim zakonskim propisima.
  2. Čiji depoziti su osigurani?
      Osigurani su depoziti sledećih kategorija deponenata:
      • fizičkih lica,
      • preduzetnika,
      • mikro pravnih lica,
      • malih pravnih lica i
      • srednjih pravnih lica.
  3. Koji depoziti nisu osigurani?
      Predmet osiguranja depozita nisu:
      • depoziti pravnih ili fizičkih lica povezanih sa bankom, u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje banaka,
      • depoziti koji glase na šifru ili na donosioca,
      • depoziti nastali kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma,
      • depoziti velikih pravnih lica,
      • depoziti državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,
      • depoziti investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,
      • depoziti koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće ili jednako iznosu tog depozita,
      • depoziti stečajnih i likvidacionih masa;
  4. Koje banke su obavezne da osiguraju depozite i ko plaća to osiguranje?
      Sve banke koje imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije su obavezne da osiguraju depozite kao i da redovno plaćaju premiju osiguranja. Samo banke, ne i deponenti, su obavezne da plaćaju premiju osiguranja depozita. Zagarantovano osiguranje depozita je besplatno za deponente.
  5. Šta se dešava kada se pokrene stečajni ili likvidacioni postupak nad bankom?
      Kada nadležni sud donese rešenje o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije nad bankom, Agencija će u u roku od 3 radna dana putem sredstava javnog informisanja i na svojoj internet prezentaciji, obavestiti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa, izabranoj banci isplatiocu i mestu isplate osiguranih iznosa. Shodno zakonskim odredbama Agencija će omogućiti deponentima da raspolažu sredstvima depozita do osiguranog iznosa u roku od 7 radnih dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog odnosno likvidacionog postupka nad bankom.
  6. Kako funkcioniše osiguranje depozita kada se štedi u dve banke?
      Ukoliko deponent ima deponovana sredstva u dve banke, u slučaju prestanka rada obe banke po osnovu pokretanja stečaja ili likvidacije, deponent ima pravo na zaštitu po osnovu osiguranja depozita do 50.000 evra položenih u svakoj od tih banaka (maksimalno do 100.000 evra).
  7. Šta se dešava u slučaju spajanja dve banke u kojima lice ima deponovana sredstva?
      Ukoliko je došlo do spajanja dve banke u kojima je lice imalo deponovana sredstva, u novonastaloj banci deponent ima pravo na zaštitu po osnovu osiguranja depozita u iznosu do 50.000,00 evra.

      Primer: Deponent ima potraživanje po osnovu depozita u dvema različitim bankama:
      U Banci A = 50.000 evra i u Banci B = 40.000 evra.

      U slučaju prestanka rada obe banke po osnovu pokretanja stečaja ili likvidacije, deponent ima pravo na zaštitu do 50.000 evra položenih u svakoj od tih banaka.

      U slučaju da se Banka A i Banka B spoje u jednu banku - Banku AB, zaštita deponenta bi funkcionisala prema sledećem: Ukupno potraživanje u novoj Banci AB= 90.000 evra.

      Deponent ima pravo na zaštitu u slučaju prestanka nove banke AB po osnovu stečaja ili likvidacije u iznosu 50.000 evra, dok će razliku od 40.000 evra potraživati iz stečajne/likvidacione mase banke preko nadležnog suda.

  8. Da li je potrebno podneti zahtev za isplatu osiguranog depozita?
      Da, deponent pismeni zahtev upućuje banci isplatiocu. Ovaj zahtev sadrži:
      1. U slučaju kada je deponent fizičko lice:
        • Vaše lične podatke (ime i prezime, datum i mesto rođenja, ulicu i broj stanovanja, jedinstveni matični broj),
        • Broj štedne knjižice, tekućeg računa ili ugovora o oročavanju,
        • ukupnu sumu depozita koju potražujete i željeni način isplate (u gotovini / transfer na drugi račun )
      2. U slučaju kada je deponent preduzetnik,mikro, malo ili srednje pravno lice:
        • podatke o radnji tj. pravnom licu (naziv, adresa, matični broj, poreski identifikacioni broj),
        • broj računa ili ugovora o oročavanju
        • ukupnu sumu depozita koju potražujete i način isplate (transfer na drugi račun)

      Pored pismenog zahteva, potrebno je dostaviti na uvid ugovor o posedovanju tekućeg-dinarskog i/ili deviznog računa, štednog uloga, štednu knjižicu, rešenje o nasleđivanju ili drugi propisani dokument, kao i isprave za identifikaciju.

  9. Gde mogu dobiti Zahtev za isplatu osiguranog depozita?
      Zahtev za isplatu možete dobiti na svim isplatnim mestima banke isplatioca.

      Pre sačinjavanja i podnošenja zahteva za isplatu, radnik banke isplatioca deponentu uručuje pregled ukupnih potraživanja deponenta po osnovu depozita s utvrđenim pravom (iznosom) na osigurani iznos depozita.

      Ukoliko je saglasan s obračunatim iznosom za isplatu, deponent na posebnom obrascu podnosi zahtev za isplatu iznosa osiguranog depozita do 50.000 evra, koji banka isplatilac u ime i za račun Agencije treba da isplati deponentu. Zahtev za isplatu štampa radnik banke isplatioca na isplatnom mestu i uručuje deponentu, odnosno ovlašćenom licu za deponenta na potpis u smislu saglasnosti na iznos koji deponent potražuje.

      Ukoliko nije saglasan s visinom ili valutnom strukturom utvrđenog prava na isplatu osiguranog iznosa ili ako smatra da to pravo nije saglasno činjeničnom stanju, deponent podnosi reklamaciju.

  10. Rezervacija za nerealizovane čekove
      U slučaju kada deponent fizičko lice ima obavezu po osnovu nerealizovanih čekova potrebno je da se prvo razduži na ime obaveze za nerealizovane čekove nakon čega se može naplatiti po osnovu osiguranja depozita u celosti.
  11. Šta je to osigurani iznos?
      Osigurani iznos predstavlja iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to po osnovu sledećih depozita:
      1. osiguranih dinarskih depozita - u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,
      2. osiguranih deviznih depozita položenih u evrima,
      3. osiguranih deviznih depozita položenih u ostalim valutama (različitim od evra) - preračunatih u evre, po kursu evra prema svakoj pojedinačnoj valuti u kojoj su ti depoziti položeni, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti, koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom;
      Visina osiguranog iznosa se utvrđuje na osnovu salda (stanja) svih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.
  12. U kojoj će valuti biti isplaćen osigurani iznos?
      Za dinarske depozite Agencija će isplaćivati osigurani iznos u dinarima, a za devizne depozite u evrima i devizne depozite u ostalim valutama (različitim od evra), osigurani iznos se isplaćuje u evrima. Osigurani iznos za depozite u ostalim valutama (različitim od evra), obračunava se po kursu evra prema određenoj valuti, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom. Ako deponent ima depozite i u dinarima i u devizama, Agencija, preko banke isplatioca, isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi ukupnih depozita deponenta u banci u dinarima i u devizama.
  13. Šta ako je ukupno potraživanje deponenta veće od osiguranog iznosa?
      Ako je ukupno potraživanje deponenta veće od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, razlika se nadoknađuje u stečajnom odnosno likvidacionom postupku. Primer: Ukupni iznos potraživanja je 60.000 evra.

      Agencija u ovom slučaju, u zakonski predviđenom roku, isplaćuje deponentu iznos od 50.000 evra. Nenaplaćeni iznos depozita (10.000) deponent potražuje iz stečajne odnosno likvidacione mase banke, zbog čega podnosi prijavu potrživanja nadležnom privrednom sudu (sud koji vodi postupak stečaja/likvidacije nad tom bankom).