За грађане Србије, штедња у банкама већ је пословично најпопуларнији начин улагања вишка новца. Али, постоје ли на домаћем тржишту сигурне и исплативе алтернативе ороченим депозитима? Колико су грађани упознати с њима и какве су предности и ризици различитих видова инвестирања? Одговоре на та и друга питања понудили су учесници конференције „Штедња у банкама и алтернативе: мотиви и навике грађана“, која је данас одржана у Београду поводом Светског дана штедње, у организацији Агенције за осигурање депозита, Удружења банака Србије и Привредне коморе Србије. У оквиру конференције одржана је панел-дискусија уз учешће представника банака, осигуравајућих кућа и друштава за управљање фондовима.
Раст сваке економије почива на инвестицијама, а за њих су кључни извори финансирања. Зато је важно да становништво и привреду едукујемо о значају штедње, као најважнијег извора финансирања, али и на алтернативне изворе који им стоје на располагању. Тиме и грађани и привредни субјекти добијају прилику да своје финансије воде у складу са сопственим потребама“, истакла је Катарина Оцокољић, секретар Удружења финансијских институција Привредне коморе Србије.
“Раст укупне штедње, динарске и девизне, одраз је поверења клијената у банкарски систем. Банке су стабилне, адекватно капитализоване и уз добар систем осигурања депозита јасно је да представљају поузданог партнера својим клијентима. Удружење банака Србије, заједно са својим чланицама континуирано ради на едукацији о значају штедње, а посебно узимајући у обзир да су послови са становништвом најбитнији сегмент у области банкарског пословања. Без штедње нема улагања и развоја једне економије.“, изјавила је Марина Пападакис, генерални секретар Удружења банака Србије.
„Штедња у банкама заштићена је системом осигурања депозита до 50.000 евра, што представља важан стуб сигурности за кориснике банкарских услуга. Истовремено, и улагања малих инвеститора који тргују финансијским инструментима такође су осигурана за случај да њихов посредник на тржишту капитала западне у озбиљне проблеме. Важно је да грађани знају на које начине могу да очувају и увећају вредност своје уштеђевине, као и да буду што боље информисани о сигурности и исплативости сваке доступне опције“, нагласила је др Љубица Пантелић, вршилац функције директора Агенције за осигурање депозита.
„Штедња je и даље кључни стуб ликвидности и најстабилнији извор финансирања кредитне активности домаћег банкарског сектора, иако се грађани све више окрећу новим видовима улагања, што потврђује и тржиште инвестиционих фондова, koje je најдинамичнији сегмент финансијског система. Као тржишни лидер и банка са највећим портфолиом депозита, али и оснивач једног од водећих друштава за управљање инвестиционим фондовима у земљи, Banca Intesa повезује сигурност традиционалне штедње и потенцијал приноса улагања, доприносећи изградњи стабилног и отпорног финансијског система који не само да штити грађане, већ их и оснажује“, изјавио је Дарко Поповић, председник Извршног одбора Banca Intesa и заменик председника Управног одбора Удружења банака Србије.
У панел-дискусији посвећеној штедњи у банкама и њеним алтернативама говори су Жељко Петровић, члан Извршног одбора и директор Дивизије за пословање са физичким лицима и малим бизнисом Banca Intesa; Татјана Манојловић, директорка Сектора за грађанство Ерсте банке; Мило Марковић, члан Извршног одбора Дунав осигурања; Игор Зорић, директор Службе за управљање ризицима и контролинг Триглав осигурања; Станислава Петковић, генерална директорка Друштва за управљање инвестиционим фондовима Виста Рика, и Ана Станковић, директорка Сектора за људске ресурсе и маркетинг Друштва за управљање добровољним пензионим фондовима „Дунав“. Модератор панела био је Владимир Ђорђевић из Удружења финансијских институција Привредне коморе Србије.
Закључено је да, поред штедње у банкама, као најсигурнијег облика улагања, постоје и друге могућности које могу донети већи принос, при чему су неке покривене и институционалним системима заштите. Због тога су информисање и едукација грађана о различитим финансијским инструментима од суштинске важности за даљи развој културе штедње и инвестирања у Србији.
