Агенција за осигурање депозита настоји да буде поуздан партнер како држави, тако и свим учесницима на финансијском тржишту. Кроз едукацију, јавне скупове и промоцију системâ којима управљамо, већ годинама настојимо да укажемо јавности на различите могућности улагања вишка новца. Сматрамо да је важно да и привреда и грађани буду свесни да их тренутно финансијско окружење у Србији нимало не ограничава и да орочени депозити, као најпопуларнији вид штедње, нису једина нискоризична опција за улагање.
Штедња у банкама као сигуран избор
Због чега се штедња у банкама опажа као најсигурнији избор? Пре свега, због тога што опстанак банака на тржишту првенствено зависи од поверења, а о испуњењу њихових обавеза према клијентима води рачуна и Народна банка Србија, као супервизор и регулаторно тело. Уколико, међутим, банка ипак не успе да се одржи и изгуби дозволу за рад, систем осигурања депозита гарантује повраћај новца свим осигураним категоријама (грађанима и већини правних лица, с одређеним изузецима) до 50.000 евра и то у року од неколико дана.
Другим речима, поверење у банке почива на најмање три стуба: на њиховом одговорном пословању, на чврстој регулативи и контроли, као и на систему који спречава да депоненти сносе губитке чак и у случају стечаја или ликвидације банке. Изградња и јачање тог трећег стуба чини основну делатност Агенције за осигурање депозита.
Изложеност и капитализованост Фонда за осигурање депозита
Да би се стекла јаснија представа о потенцијалним обавезама система осигурања депозита, треба имати у виду да су на крају трећег квартала 2025. године, укупни осигурани депозити у банкама у Србији достигли 34 милијарде евра, што је за 2,7 милијарди евра или 8,6 одсто више него у истом периоду прошле године. Као и претходних година, највеће учешће у оствареном расту – од чак две милијарде евра – имали су депозити грађана.
Раст депозита прати и раст прихода Фонда за осигурање депозита од премија, које плаћају искључиво банке. Агенција је током 2025. године, применом линеарног модела, наплаћивала редовну премију по кварталној стопи од 0,15 одсто укупних осигураних износа депозита у банкама, која је у суми за првих девет месеци достигла готово 85 милиона евра. Рачунајући и приходе Фонда од улагања, Фонд је од почетка године увећан за 110 милиона евра.
Фонд за осигурање депозита достигао је рекордан ниво капитализованости од 1,14 милијарди евра (на дан 30.9.2025. године). Акумулираним средствима тренутно се обезбеђује покриће укупних осигураних износа у 9 најмањих банака (по критеријуму висине осигураних износа депозита), односно осигураних износа у 13 банака појединачно (од 19 колико послује у Србији).
Промене у обрачуну премије осигурања депозита
С обзиром на све наведено, али првенствено на стабилност банкарског сектора, Управни одбор Агенције одлучио је да се у наредној години премија обрачунава по нижој стопи – од 0,1 одсто квартално укупних осигураних износа депозита. Упоредо с тиме, од наредне године, укупан износ премија зависиће и од фактора ризика у пословању сваке банке појединачно. Фактор ризика, као део формуле за обрачун износа премије, може се кретати од 90 до 125 одсто. Другим речима, банке с већим апетитом за ризик плаћаће премије по увећаној стопи, с тим што ће због смањене стопе премије, чак и банке с максималним фактором ризика у наредној години на име премије осигурања депозита плаћати мање него сада. Диференцијални обрачун премије осигурања у складу је с одредбама важеће Директиве ЕУ o системима осигурања депозита и представља важан стандард не само у Европској унији, него и глобално.
Агенција своју примарну мисију – да штити осигуране категорије депонената – доследно испуњава кроз одговорно управљање Фондом, чиме се јача кредибилитет система осигурања депозита у целини. У исти мах, водимо рачуна и да банке, као наши главни партнери у изградњи система осигурања депозита, не трпе непотребно финансијско оптерећење, те да се премијама на основу ризика у пословању обезбеди правичнија расподела трошкова.
Систем заштите инвеститора
Иако све ово потврђује исправност перцепције јавности да је штедња у банкама заиста сигурна, то ни издалека није једина опција за улагање. Законом о тржишту капитала уређен је још један важан систем заштите растуће групе учесника на финансијском тржишту, а то су мали инвеститори. Реч је о физичким и правним лицима која се не могу сматрати професионалним инвеститорима, те за потребе трговине финансијским инструментима на домаћем тржишту капитала своја средства поверавају неком пружаоцу инвестиционих услуга.
Уколико посредник преко кога тргују престане да послује због несолвентности или из других разлога, из Фонда за заштиту инвеститора, којим Агенција такође управља, сваки мали инвеститор има право на повраћај уложеног новца до 20.000 евра у динарској противвредности. То значи да финансијска заштитна мрежа, прописана и уређена законом, постоји не само за клијенте банака, већ и за непрофесионалне учеснике на тржишту капитала.
Финансијска писменост и едукација младих
Јасно је да систем може бити делотворан само ако је структурно стабилан и ако они којима је намењен познају своја права. Добра финансијска едукација универзално је препозната као предуслов за стварање здравог и активног тржишта, на ком сви учесници знају шта могу да очекују. Из тог разлога, Агенција је пре три године покренула програм јачања финансијске писмености који реализује у сарадњи са средњим школама и установама вишег и високог образовања широм Србије.
Из године у годину, упознајемо све већи број учесника и студената, с којима отворено разговарамо о њиховим финансијским навикама, жељама и могућностима. Примарни циљ нам је да их информишемо о њиховим правима и укажемо на предности и ограничења свих система заштите на које могу рачунати кад буду ступили на финансијско тржиште.