Организатори и учесници скупа, међу којима су високи представници Народне банке Србије, Министарства финансија, Комисије за хартије од вредности, Удружења осигуравача Србије и пословних банака, указали су на значај штедње за економски раст и истакли улогу система осигурања депозита у очувању стабилности финансијског система.
Др Владимир Медан, председник Одбора директора Агенције за осигурање депозита, истакао је у уводном излагању да је непрекидан раст осигураних депозита доказ поверења грађана у стабилност банкарског сектора чему доприноси и систем осигурања депозита као гарант сигурности штедње у банкама. „Само за првих девет месеци 2023, осигурани депозити у банкама увећани су за готово милијарду и по евра. Динарски депозити бележе интензивнији раст захваљујући стабилности курса динара и већој исплативости штедње у домаћој валути, па је стопа раста динарских депозита у односу на девизне ове године скоро четвороструко већа. У периоду од 2008. до краја септембра 2023. године укупни осигурани депозити су са 7,3 милијарде евра повећани на 27,7 милијарди евра, односно 278 одсто. У истом периоду депозити до осигураног износа од 50.000 евра су са 4,7 милијарди евра повећани на 16,5 милиона евра, односно 250 одсто.“ Подсетио је да је Фонд за осигурање депозита 2014. године био у потпуности испражњен, да је стабилно финансирање Фонда обезбеђено кредитом у износу од 143,3 милиона евра који је отплаћен 2019, године и да се Фонд од тада финансира искључиво сопственим средствима. Расположивим средствима Фонда обезбеђује се покриће збирних осигураних износа 9 најмањих банака по критеријумима висине осигураних износа и осигурани износ депозита у 12 појединачних банака (банке чији је осигурани износ депозита нижи од висине Фонда). Нагласио је и податак да је 99 одсто депозитних партија и 99 одсто депонената физичких лица у целости покривено системом осигурања депозита. Истакао је и одличну сарадњу и координацију активности институција које су носиоци финансијске стабилности што такође доприноси јачању поверења јавности у стабилност финансијског система.
Дарко Стаменковић, генерални директор Сектора за контролу пословања банака у Народној банци Србије, оценио је да је, захваљујући одговорној економској политици Владе и Народне банке Србије, очувана макроекономска и финансијска стабилност у Републици Србији. „Потврда очуване стабилности банкарског сектора је и рекордан раст штедње. Девизна штедња је у претходних десет година скоро дуплирана, док је динарска порасла више од пет пута. Уз очувану стабилност банкарског сектора, систем осигурања депозита представља додатну гаранцију грађанима да су њихови улози у банке сигурни и смањује њихову волатилност у условима кризе“, закључио је.
Огњен Поповић, помоћних министра финансија, осврнуо се на улогу Агенције за осигурање депозита у успешној имплементацији Стратегије и Програма за решавање проблематичних кредита чији је удео од 2015. године смањен за 19 процентних поена. „Агенција је пружила пуну подршку Министарству финансија и Народној банци Србије у реализацији те стратегије продајом потраживања у власништву банака у стечају, као и потраживања државе. То омогућава продуктивно коришћење те имовине, која се враћа у привредне токове.“ Указао је и на важност јачања тржишта капитала развојем нових финансијских инструмената и алтернатива за улагање. Агенција ће и у том смислу имати важну улогу као организатор Фонда за заштиту малих инвеститора, истакао је Поповић.
Марина Пападакис, генерални секретар Удружења банака Србије, истакла је да је штeдњa у динaримa и дaљe исплaтивиja oд oнe у eвримa, кao штo je случaj у пoслeдњих пeт гoдинa. „Прeмa пoдaцимa Народне банке Србије, зaхвaљуjући рeлaтивнoj стaбилнoсти курсa динaрa прeмa eвру, вишим кaмaтним стoпaмa нa динaрску у oднoсу нa дeвизну штeдњу, кao и тoмe дa сe приход од кaмaте нa динaрску штeдњу нe oпoрeзуje - штeдњa у дoмaћoj вaлути и дaљe је исплaтивиja oд штeдњe у eвримa, бeз oбзирa нa пeриoд oрoчeњa, oднoснo и у крaткoм и у дугoм рoку. Прeмa нajнoвиjим пoдaцимa Народне банке Србије, укупнa штeдњa у бaнкaма кoнтинуирaнo расте тaкo дa je укупaн изнoс штeдњe дoстигao изнoс oд 15,1 милиjaрду eврa. Дoминaнтнa je и дaљe дeвизнa штeдњa и oнa je дoстиглa изнoс oд 14,1 милиjaрду eврa, дoк je динaрскa штeдњa пo први пут прeмaшилa изнoс oд милиjaрду eврa и oнa сaдa изнoси 118,4 милиjaрдe динaрa“, закључила је.
Проф. емеритус др Хасан Ханић, председник Београдске банкарске академије, указао је на чињеницу да се износ средстава у Фонду за осигурању депозита годинама непрекидно повећава, што је један од кључних показатеља способности Агенције да прикупи довољно средстава за испуњење стварних и потенцијалних обавеза. „Од септембра 2016. до септембра 2023. године, остварена је просечна годишња стопа раста штедње у Србији од 11 одсто, што знатно надмашује стопу раста БДП-а. У истом периоду, вредност рациа покрића осигураних износа депозита до 50.000 евра средствима Фонда за осигурање депозита, као кључног параметра сигурности штедње, увећана је за 86 одсто“, нагласио је професор Ханић.
Др Слађана Средојевић, руководилац Центра за банкарску обуку у Удружењу банака Србије, осврнула се на развој едукације и партнерства у служби корисника финансијских услуга и финансијске стабилности. Она је указала на предности унапређења финансијске писмености опште популације, а нарочито деце школског узраста, објаснивши на које начине Удружење банака Србије пружа допринос финансијској едукацији на разним нивоима.
Соња Попара, руководилац Одељења за осигурање депозита у Агенцији за осигурање депозита, говорила је о главним карактеристикама система осигурања депозита у Србији. „Две трећине свих осигураних депозита чине депозити грађана, који су током прва три тромесечја ове године увећани за изнад 5 одсто, то јест за укупно 900 милиона евра.“ Важно је подсетити да је 99 одсто депозитних партија и 99 одсто депонената физичких лица у целости покривено системом осигурања депозита, закључила је.
Проф. др Зоран Грубишић, декан Београдске банкарске академије, указао је на важност диверсификације улагања средстава, као и на важност развоја тржишта капитала како би банке и друге финансијске институције више улагале у привреду, а мање у државне хартије од вредности. Значајним улагањем у државне хартије од вредности у зони високих каматних стопа ризикује се да дође до добро познатог ефекта истискивања приватних инвестиција са тржишта капитала, а то представља значајан ризик за остваривање дугорочно одрживог привредног раста, оценио је.
Марко Јанковић, председник Комисије за хартије од вредности, упознао је учеснике скупа са планираним активностима на развоју тржишта капитала након доношења новог закона. Истакао је да знање може постати важан извор раста тржишта капитала и да стога треба радити на финансијској едукацији јавности. Такође је подсетио да Фонд за заштиту инвеститора, којим управља Агенција за осигурање депозита, пружа додатну сигурност малим инвеститорима на домаћем тржишту.
Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије, говорио је о важности сектора осигурања, као значајног извора за генерисање капитала, истакавши да је концентрација активе у том сектору у Србији нижа него у банкама, те да постоје услови и простор за његов динамичан раст. Шира финансијска едукација могла би допринети расту сектора осигурања, закључио је.
